Prijava Registracija

Pristupite svom nalogu

Pseudonim *
Lozinka *
Zapamti me

Napravite nalog

Da bi ste napravili vaš nalog polja označena sa zvezdicom (*) se moraju popuniti.
Ime *
Pseudonim *
Lozinka *
Potvrdite lozinku *
E-mail *
Potvrdite e-mail *

 silueta  O nama

 

Na čašici razgovora: Judžin Sepuja (2009.)

0

Veličina teksta:

Razgovor sa doskorašnjim fudbalerom Vojvodine, a sada Čukaričkog Judžinom Sepujom. Priča o svojim fudbalskim iskustvima, dilemama, ličnim borbama i željama, o svojoj veri...

05 06 sepuja judzin

Sa fudbalerom Čukaričkog i reprezentativcem Ugande Judžinom Sepujom, sastali smo se ispred stadiona njegovog matičnog kluba u kasnim večernjim časovima, a potom prošetali do prijatnog kafea u košutnjačkoj šumi gde smo proveli više od dva sata razgovarajući o zemlji iz koje je došao, njegovom obrazovanju, fudbalskim počecima, i daljem razvoju karijere. Neobično iskren, srčan, i strahovito odlučan momak pričao nam je o svojim utiscima o zemlji u koju je pre skoro dve godine došao da igra fudbal, o gradu koji je istinski zavoleo, o svojim fudbalskim iskustvima, dilemama, ličnim borbama i željama, o svojoj veri. Izdvajamo najinteresantnije delove tog razgovora, a njemu želimo da u daljem nastavku karijere ostvari svoje ambicije i planove i da dobije ono što u ovom trenutku najviše priželjkuje - priliku da pokaže koliko vredi.

Napred Voša: Kako si se upustio u fudbalske vode?

Sepuja: Moj otac je, kao i neki drugi članovi familije pomalo igrao fudbal. Bio sam okružen fudbalom pa sam i sam počeo da igram. Dok sam igrao na ulici primetili su me ljudi iz jednog od najjačih klubova u Ugandi, nešto kao Barselona Ugande – Sports klub vila, u kome je i Kizito igrao. U klubu su trenirala deca od šest do deset godina. Ja samtada buo sedmogodišnjak. Klub je plaćao moje školovanje, brinuo se o meni. Tu sam prošao sve stepenice u razvoju, dok nisam napunio petnaest godina i počeo profesionalno da igram. Tada sam već znao da će fudbal biti moja profesija. Mada, bio sam dobar u školi. Imao sam dilemu za šta da se opredelim. Želeo sam da nastavim s obrazovanjem, ali sam takođe hteo da igram fudbal. Uspeo sam sve da uskladim. Klub mi je to omogućio. Ponekad biih propustio neki trening, ali uglavnom sam uspevao da pratim i jedno i drugo.

Po završetku srednje škole sam dobio stipendiju za studije u SAD. Diplomirao sam na katedri za računovodstvo, menadžment i informacione sisteme. Bilo mi je teško da napustim klub, ali su i oni smatrali da je u redu da odem. U Americi sam boravio četiri i po godine. Dve godine sam nosio titulu najznačajnijeg igrača (MVP). Tokom tog perioda sam odigrao pedesetdevet utakmica i postigao četrdesetdva gola. Univerzitet je velik i ima dobro razvijen sistem. Fudbalski tereni su prostrani i generalno se tamo dosta ulaže u sport. Na primer, Dempsi je dobar igrač i on je igrao fudbal na univerzitetu, a u američkoj ligi Amerikanci dovode igrače iz Afrike, Srbije, Španije... iz raznih krajeva, samo da bi napravili dobar tim, zato što oni koji osvoje šampionat zarade mnogo novca. Obrazovne institucije mnogo zarađuju. Dakle, proveo sam tamo četii i po godine. Diplomirao sam i dobio poziv iz Kolorado rapidsa da s njima sklopim profesionalni ugovor. U tom trenutku mi je ostalo da položim još samo tri ispita do kraja studija. Razgovarao sam s klubom i tražio da sačekaju dok ne dovršim studije za šta mi je bilo potrebno još samo tri meseca. Odigrao sam jednu utakmicu, a onda su mi rekli da ne može više tako. Rekli su mi da moram da s eodlučim za jedno ili drugo. Za studije ili za fudbal. Odlučio sam da prvo zaršim fakultet. Morao sam da raskinem ugovor s klubom nakon samo jedne odigrane utakmice.

Kada sam dobio diplomu otišao sam u Jermeniju u klub Banants. S njima sam otputovao u Rusiju na turnir. Trenirao sam i dobro sam igrao. Ponudili su mi ugovor. Rekao sam da ću ga potpisati kad se vratim u Jermeniju. Međutim, kada sam stigao tamo i video terene užasnuo sam se. Bili su katastrofalni. Zaleđeni, sa dva tri metra leda. Shatio sam da to nije za mene. Uslovi nisu bili dobro. Tada sam trenirao za svoju reprezentaciju i postigao dva gola. Onda me je Kizito pozvao u Vojvodinu i tako sam stigao ovde...

Nizačim ne žalim. Ponekad, kada nešto nije suđeno treba da se krene u drugom pravcu i pomisliti da je Bog možda baš to za mene pripremio...

Napred Voša: Par reči o veri... Da li si rođen u hrišćanskoj porodici?

Sepuja: Da, veoma vernoj porodici. U našoj kući se molimo pre obroka, pre nego što izađemo iz kuće da nas Bog vodi tog dana. Ništa se ne dešava slučajno. Učimo iz svojih grešaka. S greškama ne možete živeti. Njih je potrebno odložiti u stranu i krenuti dalje...

Što se Vojvodine tiče, neki ljudi mi nisu dozvolili da igram. Možda su u pitanju neki interesi, a možda i nisam bio dovoljno dobar za njih. Možda sam samo ja mislio da sam dovoljno dobar, a nisam bio. Ne gledam previše negativno na dešavanja. Trudim se da imam pozitivan stav i da vidim šta to Bog ima za mene. Ako nešto treba da se desi, niko to ne može da promeni, osim Boga.

Napred Voša: O Vojvodini i Novom Sadu...

Sepuja: Biću iskren, nedostaju mi navijači Vojvodine, nedostaje mi Novi Sad. Tamo sam proveo godinu i po dana, imam mnogo prijatelja i brata Kizita. Mnogo toga me vezuje za Novi Sad. Ne može se to zaboraviti preko noći. Cenim što su me doveli u Srbiju. Želim od srca da se zahvalim i navijačima. Oni su me podržavali u nevolji i zbog njih sam imao snage da nastavim dalje. Jedino sam razočaran što nisam dao onih dvadeset godolva. Nisam imao priliku da im dam ono što sam obećao. Ali se nadam da razumeju da sam morao da spasavam karijeru i da odem negde. Nikad ih neću zaboraviti. Novi Sad mi je u srcu, Vojvodina takođe, navijači, igrači. To su izuzetni igrači. Bili smo kao porodica.

Napred Voša: Par utisaka o FK Čukarički...

Sepuja: Moje iskustvo sa Čukaričkim, što se fudbala tiče nije loše. Postoje druge oblasti koje su neugodne, ali gde god da odete ima teškoća, to je normalno. Moji saigrači su izuzetno dobri. Zahvalan sam Bogu što nikada nisam imao problema sa svojim timom gde god da sam bio.

Napred Voša: Postigao si devet golova...

Sepuja: Pre nego što sam došao u Čukarički razmišljao sam da mogu da postignem između dvanaest i petnaest golova, ako budem igrao sedamnaest utakmica. To mi je bio cilj. Došao sam u klub kada je bio u donjem delu tabele i niko nije verovao da mogu nešto da napravim. Međutim, ja sam verovao u svoje sposobnosti, jer znam da mogu da uradim sve što želim ako sam dovoljno fokusiran. Uspeo sam da dam devet golova, a videćemo šta će biti do kraja sezone.

Napred Voša: Dokle ti traje ugovor sa Čukaričkim?

Sepuja: Potpisao sam ugovor na šest meseci. Ne verujem da ću ostati duže. Želim nešto da ostvarim u životu, da jednoga dana imam nešto da pokažem svojoj deci, ako ih budem imao. Ambiciozan sam. Ne želim da kažem da Čukarički nije dobar tim, niti da igrači nisu dobri, već prosto želim negde da odem, da ja budem bolji. Potreban mi je izazov, želim da budem uspešan.

Napred Voša: Da li ćeš iduće godine igrati u Srbiji ili želiš da odeš negde drugde?

Sepuja: Zavisi. Sa fudbalom se nikad ne zna. Nekad vas okolnosti nateraju da učinite nešto što ne želite, kao kad sma ja morao da odem iz Vojvodine. Nisma želeo, ali sam bio prinuđen.

Napred Voša: Kad bi mogao da biraš zemlju u kojoj želiš da igraš fudbal, koja bi to zemlja bila?

Sepuja: Želim da budem dobar igrač u bilo kojoj ligi, a igrao bih negde gde su voljni da mi daju šansu. Svejedno mi je. Ako bi to bila velika liga kao ova, želeo bih da budem u timu koji je negde na sredini tabele, gde ima prostora da se nešto uradi. Da se pomerimo sa sredine tabele i borimo za nešto više. To mi je cilj. Ako bug ovde ostao iduće godine, morao bih da igram za Vojvodinu, ako bi sve bilo u redu. U Srbiji mislim da ne bih mogao da igram ni za jedan drugi klub osim Vojvodine i Čukaričkog.

Napred Voša: O fudbalu koji se igra u FK Čukarički...

Sepuja: Neki misle da je Boske lud, ali kada čoveka lično upoznate onda stvari izgledaju drukčije. Boske je jedan od najpoznatijih igrača u Srbiji. Vujke je za mene Patana. Ako ovako igra u Čukaričkom, kako bi tek igrao u Partizanu gde bi dobijao dobre paseve i imao mnogo više šansi. Ili kad bi igrao u Vojvodini gde napadač dobija po pet šansi. Tu je i Keri. On je dobar. Na primer, ja sam dao devet golova, a on je imao pet asistencija. Izuzetan je vezni igrač. Ima viziju, bori se za loptu i ume da je zadrži, ima dobar pas. Okuka je desni bek, isto dobar fudbaler. Čukarički ima igrače, ali mislim da okruženje nije najbolje. Mi funkcionišemo kao tim što je po mom mišljenju strahovito važno. Imam i partnera i igri, Bojke i ja dobro funkconišemo. Međutim, treba da spomenem još jednog momka.Džikina se zove, koji ima devetnaest godina. Takođe veoma dobar igrač. Među nama postoji konkurencija. Nije bitno da samo ja igram, već se nas trojica borimo da zaigramo. To se vidi i na našim treninzima. Jako je važno. Tu leži razlika između Vojvodine i Čukaričkog. U Čukaričkom nije bitno da li si postigao dva gola. I dalje moraš da se boriš za svoje mesto u narednoj utakmici. To nije slučaj u Vojvodini i to je njen glavni problem. Tamo kažu ovaj mora da igra, i taj naravno uvek igra. On dođe na trening opušten jer zna da će igrati narednu utakmicu. A ne odigra dobro u nedelju, zato što je bio previše opušten. Neki su mi to govorili, samo ti trči i treniraj, ali ću ja na kraju igrati. Šta god ti uradio, ja ću ipak igrati. U Čukaričkom nije tako. Mi nemamo najbolje, ali postoji takmičarski duh i cenimo konkurenciju zato što se i sa trudiš da budeš bolji. Mi znamo da ako ne odigramo dobro, ispadamo. Znaš da ukoliko nisi dobar na treningu nećeš igrati. Zato se trudiš da budeš što bolji, a ako dobro odradiš trening bićeš dobar i na utakmici. Međutim, alo si opušten tokom treninga, jer znaš da ćeš svakako izaći na teren, i govoriš samom sebi kako si najbolji, nećeš imati uspeha. Sve kreće od treninga...

Napred Voša: Ima li šanse da postaneš najbolji strelac lige?

Sepuja: Ne bih rekao. Poštujem sve strelce. Nije lako postizati golove. Ponekad deluje jednostavno, ali nije. Ne radiš ti to sam, već uz pomoć celog tima. Oni mnogo žrtvuju zbog tebe. Uz svo poštovanje, ne mogu da kažem da bih mogao biti iznad Dijare ili drugoplasiranog što je postigao dvanaest golova, ali ću pokušati. Da sam na početku sezone imao priliku da odigram bar deset ili bar osam utakmica možda bih imao u drugoj polovini sezone šansu da se takmičim sa Dijarom za prvo mesto. Mislim da mogu da budem drugi. Da sam imao priliku da igram neke manje utakmice na početku, uz svo poštovanje prema Dijari, koji je veliki igrač, mislim da bih mogao s njim da se borim za prvo mesto.

Napred Voša: Jelen Superliga... Drugi fudbaleri koji po tvom mišljenju imaju kvalitet...

Sepuja: Lazetić u Crvenoj zvezdi, Kizito iz Vojvodine. Samo pogledajte Aleksića, koji je vrlo mlad, ali sjajan fudbaler. Pitate se zašto on ne igra. Onda momak iz Borca, Lazović, koji je otišao da igra za Totenhem i prošao probni period. To pokazuje da kvalitet postoji. Jedino što u Srbiji nedostaje je dobra administracija i odgovarajuće okruženje. Potrebno je samo uspostaviti dobru strukturu, a liga i fudbaleri su dobri.

Napred Voša: O sudijama...

Sepuja: Pomom mišljenju ima jedan ili možda dvojica sudija koji imaju petlju da donose ispravne odluke. Većina sudija, kada se igra protiv Partizana sudi u njihovu korist. Sudije takođe igraju važnu ulogu u opštem standardu fudbala u zemlji. Na taj način psihološki pokazuju igračima na slabijoj strani da nemaju nikakvu vrednost ako ne igraju za Partizan, Vojvodinu ili Crvenu zvezdu, ako ne igraju za jači klub, a to je jako, jako, jako loše. Mislim da i sudije snose odgovornost za propadanje lige. Međutim, uopšteno govoreći, fudbaleri su dobro. Svi koji odavde odu u inostranstvo budu tamo uspešni. Da je loga loša ni igrači ne bi imali toliko uspeha u Nemačkoj, Italiji, Engleskoj... Ostali bi ovde bez mogućnosti da igraju u inostranstvu. Činjenica da tamo postižu uspeh potvrđuje da je ova liga dobra. Fudbaleri odlaze zbog loših uslova i slabe strukture. Kad bi uslovi bili bolji i struktura uspostavljena ti igrači bi još bili ovde i liga bi bila jača. Svi razmišljaju o svojoj budućnosti i ukoliko ovde od svog rada ne mogu da obezbede egzistenciju za sebe i svoje porodice, moraju da odu u inostranstvo.

Napred Voša: Igra Vojvodine protiv Partizana, koji ide u susret tituli... Da li misliš d aje Vojvodina mogla bolje da prođe?

Sepuja: Ako ne grešim mislim da je Vojvodina mogla do sada da bude u vrhu. Kada pogledate utakmice koje su odigrali, one koje su izgubili ili igrali nerešeno i način na koji su igrali, mislim da je Bekvalac oštetio Vojvodinu time što je igrao sa jednim napadačem i što je bio isuviše defanzivan. To priliči timovima koji se bore za opstanak ili koji su na sredini tabele. Ali ako hoćeš da budeš šampion, a igraš defanzivno sa jednim napadačem, onda moraš da igrač na prekide. Tako se ne može pobediti! Da u to vreme Bekvalac nije bio trener mislim da je Vojvodina mogla biti prva zato što ima kvalitet. Treneri su ti koji postavljaju igrače na teren. Kvalitet postoji. Vojvodina je igrala protiv Partizana i izgubila u drugom poluvremenu. Vojvodine je pogrešila što je otpustila Brzića. On je igrao slobodan i lepršav fudbal. Dok je Brzić bio trener nisam igrao svaku utakmicu, ali se videlo da se čovek trudi da promeni mentalitet fudbalera. On je pokušao da pokaže da moraš da se boriš da bi igrao, trudio se da igračima bude podrška. Mislim da bi Vojvodina bila šampion ove godine da je krenula s Brzićem.

Napred Voša: Status u reprezentaciji Ugande...

Sepuja: Moj nacionalni tim zna koliko mogu. U Vojvodini me nisu pustili da igram, ali sam se ja uvek trudio.Uvek su me zvali za reprezentaciju. Na ovogodišnjim kvalifikacijama za svetsko prvenstvo bio sam najbolji strelac u nacionalnom timu. Išao bih na utakmice za reprezentaciju, a potom bih dolazio u Vojvodinu gde nisam igrao. Stalno sam se pitao šta je to toliko posebno u Vojvodini da ne mogu da igram. Ako mogu da se nosim s igračima kao što su Sondo, Eto, Jakubu, Jobo... kako ne mogu da igram za Vojvodin? Igrali smo utakmicu protiv Angole, ekipe koja igra u svetskom rangu i dobili smo ih. Otišli smo dalje od Srbije. I kažete mi da ne mogu da igram ovde... Zahvalan sam Bogu što moja zemlja i moja reprezentacija znaju koliko umem i što imaju poverenja u mene. Kad god sam igrao postizao sam golove. Ili sam stvarao prilike za gol ili sam sam postizao golove. Bio sam produktivan. Znam da ću nešto postići ako mi samo ukažu poverenje, bilo gde.

Napred Voša: Koje su šanse da se Uganda plasira na svetsko prvenstvo?

Sepuja: Nalazimo se u izuzezno teškoj grupi. Slabe su šanse, ali imamo nadu i veru. Imali smo dosta pobeda. Ponekad izgubimo s gol razlikom, ali sve u svemo Uganda je dobar tim.

Napred Voša: O prijatelju i zemljaku Kizitu...

Sepuja: Kizito mi nije prijatelj. On je moj brat. Ako je neko bio uz vas kada vam je bilo najteže, kada nikom niste bili potrebni, kada ste bili na dnu, onda je on vaš brat, ne prijatelj. On je najbolji. Kad ga lično upoznate, želite da se držite uz njega. On ima srce za druge, želi im da uspeju, kao kad sam ja došao u Vojvodinu... navijači obožavaju Kizita. Kad je čuo da skandiraju moje ime bio je presrećan. Kad sam postigao gol on se radovao zbog mene. On svima želi uspeh. To je teško naći. I nije samo prema meni takav. Kada je Kačar odlazio poželeo mu je sve najbolje. Neki igrači su sumnjali da će biti dobar u Nemačkoj, a Kizito ih je sve ućutkao i rekao da će Kačar biti odličan. Takav je on, sjajan čovek, jedinstven...

Napred Voša: Beograd nasuprot Novog Sada...

Sepuja: Moj život ovde je pomalo dosadan. Nedostaje mi Novi Sad. Proveo sam tamo godinu i po, ljudi su bili jako dobri prema meni. Kao da su mi tamo koreni. Nakon svake utakmice gledam daotputujem u Novi Sad gde su mi prijatelji. To mi je kao druga kuća. Nedostaju mi navijači, sve mi nedostaje. Poslednji put sam bio prošle subote.

Napred Voša: Koliko dobro znaš srpski?

Sepuja: Onako. Znam da tražim hranu i pomalo pričam. Kada ljudi govore razumem ponešto. Ponekad je to dobro, jer znam šta su rekli, iako se pretvaram da nisam čuo. Razumem više nego što mogu da kažem.

Napred Voša: Slobodno vreme i izlasci?

Sepuja: Ponekad izlazim sa saigračima. Posle utakmice odemo do Novog Sada ili ovde izlazimo u Stefan Braun. Idemo i na planinarenje, u bioskop. Dva galeba je jedno od mesta u Novom Sadu gde takođe ponekad izlazimo.

Napred Voša: Iće i piće u Srbiji...

Sepuja: Volim srpsku rakiju, a najbolje jelo je pasulj. Mislim da Srbija ima najbolji hleb. Znam i da ga umesim. Generalno, Srbija je veoma dobra zemlja.

Napred Voša: Da li posećuješ sajt www.napredvosa.com?

Sepuja: Da, nakon utakmica i sredinom nedelje. Posećujem sve sajtove u vezi s Vojvodinom. Želim da znam koji je rezultat kad igra Vojvodina. Znam sve. Vojvodina je deo mene.

Napred Voša: O fejsbuku...

Sepuja: Imam profil na fejsbuku. Koristim ga za komunikaciju s navijačima. Uskoro ću imati i svoj sajt koji je trenutno u izradi. Biće gotov u naredne tri nedelje. Onda ću se isključiti sa fejsbuka i koristiću svoj sajt.

 

audio01  JUDŽIN SEPUJA   |   KOMENTARI NA FORUMU

 

Stoik
Autor teksta: Stoik
Glavni urednik sajta, administrator foruma, fotoreporter, izveštač.

Srodni Članci

Arhiva tekstova

August 2017
Mo Tu We Th Fr Sa Su
31 1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31 1 2 3
white_user.png

Aktivnost na forumu

Razni novinski tekstovi, intervjui, televizija... (4003)
Eh, misliš da se to zaslužuje jednim tekstom? Potrebno je mnogo više...
Stoik > 18.08.2017 11:31:18

Kroz hodnike vremena (615)
Obaveštavam vas sve da će do kraja godine trenutni izgled sajta ostati...
nomad > 16.08.2017 18:16:16

РАСПАД - Куд плови овај брод ? (218)
15.12.2014. http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:524510-Bivsa-uprava-Vojvodine-Cela-fudbalska-Srbija-prica-da-je-klub-postao-Zvezdina-filijala-sledece-sezone-sigurno-nema-Evrope - Cela fudbalska Srbija priča da je Vojvodina postala filijala...
Stoik > 15.08.2017 6:23:15

Utakmice FK Vojvodina u Superligi (7)
Kul... Pritisak je izvršen i ajd sad da vidimo da li Mažić...
Stoik > 14.08.2017 5:06:14

Вести и глупости са сајта http://www.fkvojvodina.rs (1492)
Sve je lepo dok se ne priča o njihovoj odgovornosti, pa zato......
Stoik > 14.08.2017 5:03:14

white_user.png

Trenutna poseta



Trenutno je prisutno gostiju: 14 , registrovanih članova: 0

 

CIRKUS LIGA
Tema zabavnog karaktera
 

  Cirkus Superliga
 1.  Stoik
36
 2.  Soderstorm
33
 3.  Maticmatic
33
 4.  GUNNERS
32
 5.  Copke
29
  Prva Cirkus liga
 1.  Ober 34
 2.  Ans_filijala
32
 3.  Cirkusligas
23
 4.  Kladioničar
21
 5.  Maxa
15

 

Cirkus liga je takmičenje zabavnog karaktera u kome se pogađaju rezultati Jelen Superlige. U igri učestvuje maksimum tridesetdva igrača podeljenih u dve lige. Prvi i jedini uslov učestvovanja u takmičenju je otvaranje naloga na forumu, što se može učiniti u par jednostavnih koraka preko sledećeg linka - Registracija. Poslednji korak je prijava, što se može učiniti preko sledećeg linka - Prijava. O pravilima igre svi zainteresovani se mogu informisati u sledećem topiku na forumu - Pravila takmičenja Cirkus lige.

 

VESTI  |  TABELA CIRKUS SUPERLIGE  |  TABELA PRVE CIRKUS LIGE  |  REZULTATI CIRKUS KUPA 

PRIJAVA NOVIH TAKMIČARA  |  CIRKUS SUPERLIGA  |  PRVA CIRKUS LIGA CIRKUS KUP

 

Poslednje vesti:

 

FK Vojvodina će ove godine odbraniti osvojeni kup?

Da, ova generacija to može! - 22.2%
Nema šanse. - 77.8%
Ne znam - 0%

Ugkupno glasalo: 27
Glasanje u ovoj anketi je završeno aktivan: maj 11, 2015

01