Prijava Registracija

Pristupite svom nalogu

Pseudonim *
Lozinka *
Zapamti me

Napravite nalog

Da bi ste napravili vaš nalog polja označena sa zvezdicom (*) se moraju popuniti.
Ime *
Pseudonim *
Lozinka *
Potvrdite lozinku *
E-mail *
Potvrdite e-mail *

 silueta  O nama

 

Na čašici razgovora: Darko Lovrić (2009.)

0

Veličina teksta:

Darko Lovrić govori o svom fudbalskom putu, porodici...

11 03 lovric darko

Nedeljno popodne redakcija sajta Napred Voša je provela na čašici razgovora sa defanzivcem fudbalskog kluba Vojvodina, Darkom Lovrićem. U prilici ste da pregledate više od sat vremena razgovora uz nešto skraćeni tekst.

Darku Lovriću se zahvaljujemo na izdvojenom vremenu i želimo mu ostvarenje daljih životnih planova.

Napred Voša: Darko, iz Srema si, a oni važe za prgave ljude, opasne, poznate po stavu "neću ni kako ja hoću"... da li je to i tvoje iskustvo? Da li je tvoja porodica autentično sremačka?

Lovrić: Ja barem nisam takav. Moji roditelji su rođeni u Bosni, ali su se još kao mali preselili u Šid. Zapravo, mama mi je iz obližnjeg sela, iz Višnjićeva, a otac mi je iz Brčkog. Ja sam rođen u Šidu, osećam se kao Šiđanin i baš me mnogo lepih stvari veže za taj grad, jer samo tamo završio i osnovnu i srednju školu, imam mnogo prijatelja, a između ostalog sam tamo upoznao i moju ženu. Većinu svog slobodnog vremena provodim u rodnom mestu, zajedno sa prijateljima.

Napred Voša: Koji je to deo Srema? Vinski ili svinjski?

Lovrić: I vinski i svinjski.

Napred Voša: Rekao si da si završio srednju i osnovnu školu u Šidu. Dokle si stigao sa školovanjem?

Lovrić: Da, završio sam osnovnu i srednju školu. Po struci sam poljoprivredni tehničar. Nakon toga sam upisao višu trenersku školu u Beogradu i to u periodu kada sam prvi put pristupio redovima beogradskog kluba. Međutim, uvideo sam da ne mogu da uskladim obaveze, treninge, putovanja i karantine, tako da sam vrlo brzo prekinuo sa školovanjem, smatrajući da za takvo usavršavanje neće nikad biti kasno, jer mi je ta profesija veoma bliska. Nadam se da ću školovanje završiti po okončanju fudbalske karijere, jer su mi svi dalji planovi vezani za fudbal. Da li će to biti u ulozi trenera, menadžera ili možda čak direktora nekog kluba sve zavisi od datih okolnosti.

Napred Voša: Da se vratimo u detinljstvo. Kada si prvi put poželeo da igraš fudbal?

Lovrić: Ljudi koji me znaju od rođenja su mi oduvek govorili, a i danas mi govore, da sam se rodio sa loptom. Svako je nadaren za nešto, a ja sam od malih nogu najviše zavoleo loptu.

Napred Voša: Jel imaš u porodici nekog fudbalera?

Lovrić: U porodici nemam, a u celoj familiji mi je jedino stric bio profesionalni rukometaš. Jedino je još moj stariji brat trenirao neko vreme samnom, ali je to bilo kratkog daha. Mogu još da kažem da sam jedini fudbaler iz generacije sa kojom sam u Radničkom iz Šida napravio prve fudbalske korake, a koji se i dalje bavi fudbalom. Svi ostali su ili amateri ili su napustili fudbal.

Napred Voša: I kada si kao mali došao da tačke u životu kada si rešio čime ćeš da se baviš,  na kakvu si reakciju roditelja naišao? Da li su imali razumevanja?

Lovrić: Što se toga tiče, mogu da kažem da imam sreću da mi se roditelji nikad nisu mešali. Od njih sam dobijao samo savete, jer su ipak stariji i iskusniji, ali mi nikad nisu govorili da nečim konkretnim moram ili ne moram da se bavim. Sve sam radio sam, a oni su me pozitivno savetovali i davali su mi podršku, koja mi je mnogo značila ne samo u fudbalskoj karijeri, već i u životu uopšte.

Napred Voša: Kad te čovek vidi i kad se čuju priče o tebi, deluje da si strašno disciplinovan, vrlo pedantan, da svoj posao shvataš jako ozbiljno, da si na terenu pre svih, da poslednji odlaziš...

Lovrić: Istina je, ali nije to samo u sportu. Takav sam i u prvatnom životu. Sebe smatram odgovornom osobom i što kažem da ću da uradim to moram da odradim maksimalno dobro, bez obzira da li će to biti na moju štetu ili ne. Ne volim prevrtljive osobe, jer sebe smatram iskrenom osobom i volim da se družim sa sebi sličnima. Ne želim da ispadne sada kao hvalospev, ali to je zaista tako.

Napred Voša: Kada imaš tu komponentu profesionalizma, talenat, upornost, da li je to dovoljno da se uspe u fudbalu u ovim našim okolnostima?

Lovrić: Iz mog nekog iskustva mogu da kažem da nije. Imam sve te vrline koje su potrebne, ali mnogo toga zavisi od sreće. Deset godina sam profesionalni fudbaler i naravno, imao sam i uspona i padova, kao i svi, ne samo u sportu, već i u životu, ali recimo nedostajalo mi je sreće u trenutku kada sam imao priliku da nastavim karijeru u inostranstvu i da naplatim sve uložene godine truda, igranja i odricanja. Meni to tako izgleda, barem iz mog ugla. Što je bilo do mene obavio sam na vreme, ali su se tu neki drugi ljudi umešali i inostrani angažman mi je propao. Međutim, iz svega sam izašao jači. Tome ima već pet godina, a ja sam nastavio dalje. Još uvek igram profesionalno fudbal i mislim da nastavim još najmanje četiri do pet godina, a posle ćemo već videti. Tako da, potrebno je dosta sreća da bi se napravio jedan celokupan uspeh u životu, odnosno ono što želim da postignem.

Napred Voša: Ti si jedan od retkih fudbalera koji ima porodicu.

Lovrić: Imam ženu i dvojce dece.

Napred Voša: Ovo je zgodna prilika da čestitamo na nedavnom rođenju sina.

Lovrić: Hvala. Sin mi se rodio 06.10.2009. a ćerkica mi je rođena 26.09.2003.

Napred Voša: Jel otud broj dvadesetšest na dresu?

Lovrić: Da. Zbog toga nosim broj 26. a vrlo mlad sam se oženio, sa nepune dvadesettri godine. Mogu da kažem da sam jako zadovoljan i srećan, a uz to sam veoma mlad počeo da razmišljam zrelije. Dok su moji drugovi izlazili i provodili se, ja sam razmišljao o porodici.

Napred Voša: Pričao si nam o karijeri i putu koji si prevalio do sada. Kao oženjen čovek, ipak si sada u poziciji da ne razmišljaš samo o sebi, već i o budućnosti svoje dece i supruge. Da li osećaš da sada imaš, i koliko, veću odgovornost u odlukama koje donosiš?

Lovrić: Kao što rekoh, mlad sam se oženio i moja žena i ja smo prolazili prepreke zajedno, tako da smo već našli tu granicu šta možemo, a šta ne. Sigurno da je velika odgovornost po tom pitanju. Gde da nastavim karijeru, šta da radim,... ? Moram da razmišljam o tim pitanjima, ali imam tu sreću da mi žena ima dosta razumevanja i sama mi govori da sam ja taj koji treba da odlučim, da prelomim, a ona je tu da me isprati u svemu tome i veoma sam joj zahvalan zbog toga.

Napred Voša: Bile su u subotu na utakmici gospođa i ćerka. Žao mi je što gospođa Lovrić nije tu da je pitam kako to izgleda kada muž nije tu, kada propušta nedeljni ručak.

Lovrić: Navikla je da sam često odsutan od kuće i da nisam sa njima. Nekako smo uskladili moje profesionalne obaveze i moj privatni život. Ona je našla sebe u svemu tome, tako da nam nije problem, odlično funkcionišemo.

Napred Voša: Šta kaže ćerkica za tatu fudbalera? Bila je na utakmici u subotu i videlo se da je veoma ponosna.

Lovrić: Ona je sada vatreni navijač Vojvodine i stalno peva kući pesmu "Napred, napred Vojvodina". Voli da dođe na utakmice i da me prati. Voli da gleda tatu, dok žena ima dosta obaveza, ali u slobodno vreme voli da dođe da pogleda utakmice u Novom Sadu.

Napred Voša: Jel drugačije sad biti otac sinu, nego što je bilo ćerci ili...?

Lovrić: Meni je isto. Ne razdvajam decu, da li je muško ili žensko. Volim i nju i njega isto.

Napred Voša: Šta će da se desi ako ti on za šest-sedam godina kaže: Tata, ja hoću da budem profesionalni fudbaler? Hoće li raditi varjača?

Lovrić: Ne, ne... Biće isto kao što su mi i moji roditelji govorili...

Napred Voša: Sa svim ovim što znaš, svim potencijalnim opasnostima, od povreda, nedostatka sreće ili ne, da li se ipak brineš?

Lovrić: Ja sam već dosta prošao za ovih deset godina profesionalnog bavljenja fudbalom, tako da sam sakupio prekopotrebog iskustva i sigurno da ću ga posavetovati na čega bi sve trebalo da obrati pažnju, ali ga nikad neću uslovljavati. Neka sam sebi izabere put. Na kraju krajeva, možda se neće baviti fudbalom, možda će se opredeliti za muzičara. Ko to sada zna?

Napred Voša: Počeo si sa šest-sedam godina da igraš fudbal?

Lovrić: Počeo sam sa nepunih sedam godina u Radničkom iz Šida. Stalno potenciram to, jer stvarno voim taj grad i sa šesnaest godina sam ušao u prvi tim Radničkog. Tu sam se zadržao godinu do godinu i po dana, a posle toga sam... ovo što ću da kažem mnogi ljudi ne znaju, ali posle toga sam došao u Vojvodinu. Sa osamnaest godina sam došao u Vojvodinu, a to je bio period kada su klub vodili Svetozar Šapurić i Sanid Beganović, a Toša Manojlović je bio trener. Ja sam preko Jovana Bunčića iz Šida, koji je uvideo moj talenat, i nekih njegovih poznanika došao u Vojvodinu na probu. Sećam se da sam igrao prijateljsku utakmicu sa OFK Beogradom u Bačkoj Topoli, a nakon toga mi je Toša Manojlović rekao da ostajem, a za mene je to bio veliki događaj. Još dok sam u omladinskim kategorijama nastupao za Ranički, igrao sam protiv Vojvodine i nekako mi tada dolazila pomisao da bih voleo jednog dana da zaigram ovde. Sad mi se to ostvarilo.

Kada sam prvi put došao u Vojvodinu te 1999. godine zadržao sam se šest meseci. Međutim, u to vreme klub nije bio baš u dobrom položaju i tada mi je Toša Manojlović rekao: "Dete, ja sam rekao da ostaneš, ali sad trenutno ti je bolje da potražiš neko bolju sredinu, zdraviju. Nadam se da će jednog dana doći bolje vreme za Vojvodinu pa ćeš opet doći, ali bolje sad potraži neki drugi klub."

Napred Voša: I to se pokazalo kao pametna odluka?

Lovrić: Da, pokazalo se kao pametna odluka. Otišao sam tada iz Vojvodine i preselio se u Beograd, gde sam nastavio svoju karijeru. Prvo sam nastupao za Zvezdaru. Klubu sam pristupio u decembru 1999. godine. Tu sam se zadržao dve godine. U prvoj sezoni smo izborili plasman u prvu ligu, što smatram uspehom, a druge godine smo uspeli da izborimo opstanak u eliti. Međutim, nakon toga je ubijen predsednik kluba i Zvezdara je pala na najniže moguće grane. I sada kad gledam iza sebe stvarno mogu da budem zadovoljan onim što sam postigao, ali maltene sve do jednog kluba u kojima sam igrao, više ne postoje.

Napred Voša: Da se Vojvodina zabrine sad?

Lovrić: Ne treba. To su ipak bili manji klubovi i bilo je drugačije stanje u državi. Zvezdara se tada rasformirala, a sada se takmiči u nižerazrednim ligama. Nakon toga sam potpisao četvorogodišnji ugovor sa Železnikom, ali sam tamo proveo sam prvih šest meseci, jer neki ljudi koji su bili zaduženi za administrativni deo, nisu dobro obavili svoj posao, te sam otišao na odsluženje vojnog roka u Sremskoj Mitrovici, gde sam osam meseci nastupao za Srem. Mogu da kažem da sam napravio pravi potez, jer nisam stagnirao. Nakon vojnog roka sam se vratio u Železnik, ali je to bilo u nezgodnom periodu, pošto su pripreme uveliko bile u jeku. Shvatio sam da se neću izboriti za standardnog igrača i tražio sam od vlasnika kluba, Ace Bulića da me ustupi na dvojnu registraciju. Igrom sreće, pošto je Aca Bulić bio gazda i fudbalskog kluba Radnički sa Novog Beograda, tamo sam nastavio svoju karijeru. Tamo sam se zadržao godinu i po dana, a u toj prvoj sezoni smo isto uspeli da uđemo u prvu ligu. Nakon pomenutih godinu i po dana, kada je Železnik uzeo kup Srbije, mi smo ostali u ligi, ali je preko noći predsednik odlučio da ugasi oba kluba. Svi smo bili zapanjeni njegovom odlukom.

Nakon toga je došao taj period gde je trebalo da odem za Švedsku u Geteborg. Proveo sam tamo desetak dana, odradio sam sve formalnosti, ali desile su se neke stvari koje nisu bile do mene i taj transfer je propao. To je bilo 2004. godine. Vratio sam se u Srbiju i moram da priznam da sam malo potonuo zbog takvog razvoja situacije, ali sam ubedio sebe da ću se izdići, da ću biti još jači i uspeo sam u tome.

Napred Voša: Šta je u tim situacijama ključno? Da li unutrašnja čvrstina ili podrška sa strane?

Lovrić: Izgleda da je u pitanju unutrašnja čvrstina. To je upravo ono što ljudi pričaju, kada te nego udari, imaš želju da budeš još jači, da tek tada sve izdržiš. Uspeo sam da prevaziđem krizu, te sam prešao u fudbalski klub Voždovac. Tu sam proveo takođe godinu i po dana, ali mi taj klub neće ostati u lepom sećanju, iz prostog razloga što sam se sa klubom tužio, te sam pauzirao pola godine. Taj klub su u to vreme vodili amateri, a tim je odlično stajao na tabeli i pružao je odične partije. Te sezone smo završili na trećoj poziciji, odmah iza Crvene zvezde i Partizana, što je za hjedan beogradski nižerazredni klub bio fantastičan uspeh.

Igrali smo šest meseci bez primanja, a ja sam svaki čas mislio da će kriza proći. Međutim, kada sam shvatio da više nemam izlaza, morao sam da tužim klub i završilo se u moju korist. Dobio sam ono što sam očekivao i nakon toga sam pristupio fudbalskom klubu Bežanija, gde mogu da kažem da sam se dvoumio. Svi su mi prigovarali zbog te odluke, zamerajući mi pre svega što su taj klub vodili ljudi iz sumnjivog okruženja. Ipak, ja sam se prijatno iznenadio. Oni ga vode sa srcem i od svih klubova, da ne računam sad Vojvodinu, Bežanija će mi ostati u lepom sećanju do kraja života, upravo zbog pomenutih ljudi i ja im se iz sveg srca zahvaljujem što su me doveli u jedan od najvećih klubova u Srbiji, u fudbalski klub Vojvodina.

Napred Voša: Sada kada pogledaš unazad tih deset godina svoje karijere, koje bi ključne ljude izdvojio koji su na pozitivan način uticali na tvoj profesionalni put?

Lovrić: Ima dosta ljudi koje bih mogao da pomenem. Ali evo da spomenem prve trenere Stanka Lagarušića Vladu Kolara, koji su dosta sa mnom radili, čak i individualno, onda recimo da spomenem čoveka preko koga sam pre deset godina došao u Vojvodinu, to je Jovan Bunčić, onda Dragoljuba Peuraču, koji mi je dosta pomogao u kritičnim situacijama, čak i privatno... Ima dosta trenera koji su me vodili, koji su pravi ljudi...

Napred Voša: Igraš na poziciji štopera. Jesi li oduvek igrao na toj poziciji?

Lovrić: Nisam oduvek igrao na toj poziciji. Sada ćete se smejati, ali kada sam kao dete počinjao sa fudbalom u rodnom gradu, igrao sam veznog igrača, nosio sam broj deset na leđima, a nadimak mi je bio Maradona. Zapravo svi me tamo tako i zovu, što je meni kao detetu bilo prijatno, ali iz prostog razloga što više ne igram na poziciji na kojoj je nekad Maradona igrao, ne vidim sebe sa tim nadimkom. Na poziciju štopera sam zaigrao kod Ušketa Vučičevića.

Napred Voša: Koje su to odlike koje su potrebne za dobrog štopera?

Lovrić: Ono što je najbitnije je odličan skok, potom borbenost, osećaj za igru i prostor, dobar klizeći start... To je bilo 2003 godine, a posle mi je Vučičević bio trener i u Radničkom iz Novog Beograda i ja sam se tako ustalio na toj poziciji i mislim da mi ona sada najviše odgovara.

Napred Voša: A pre godinu i po dana si potpisao za Vojvodinu. Kako je izgledao taj dan?

Lovrić: Sećam se tog dana po lepom. Direktor Bežanije, Ostojić me je nazvao i saopštio da je Vojvodina zainteresovana za mene. Bilo mi je drago. Usledio je potom i poziv od predsednika Ratka Butorovića i možda će zvučati malo bezveze, ali sam istog trenutka seo u kola i doputovao u Novi Sad, gde smo u hotelu Park vrlo brzo dogovorili uslove saradnje. Potpisao sam ugovor na dve godine, što znači da mi ugovor ističe u junu 2010 godine. Mogu da kažem da sam zaista zadovoljan, jer za sve ovo vreme, samo se prvih šest meseci nisam izborio za standardnog prvotimca, ali...

Napred Voša: Moram da ti priznam da je bilo komentara nekih navijača, koji su se u početku hvatali za glavu zbog tvojih prvih nekoliko nastupa. Kako je to izgledalo iz tvoje perspektive i koliko ti je trebalo da se uklopiš u tim?

Lovrić: Svakom igraču kada dođe u novu sredinu je potreban jedan period adaptacije, da se navikne na novo okruženje, na novi način rada i mislim da sam se vrlo brzo uklopio, ali u tom momentu je Dragoljub Bekvalac procenio da neki drugi igrači treba da igraju, a ja nisam sebi dozvolio da klonem duhom. Na kraju sam se izborio i baš to što ste čuli od navijača i ja sam isto čuo i pratio i nije mi bilo drago iz prostog razloga što sam takav čovek. Pogađale su me neke stvari koje nisu istinite, a koje su se pre svega odnosile na priče da sam nečiji lični fudbaler. Ja sam čitav život bio sam, nikad me niko nije vodio... Međutim, nakon tog početnog perioda ispostavilo se da sam saznao na nekim sajtovima i uopšte od ljudi koji prate Vojvodinu da je napravljena loša procena na mom primeru. Drago mi je što su promenuli mišljenje i što su shvatili ko sam, a ja se inače u životu trudim da sa svima budem dobar.

Napred Voša: Jel možeš da se prisetiš nekih utakmica koje si odigrao u Vojvodini, a da ih pamtiš po lepim događajima i potezima?

Lovrić: Prošle sezone, kada smo postali vicešampioni, nekako ključna utakmica je bila sa Crvenom zvezdom na Marakani, kada smo ih dobili 1:0. Cela ekipa je dala svoj maksimum, ostvarili smo pobedu i mislim da je u konačnom ishodu na tabeli baš ona prevagnula. Da nismo pobedili, ne bismo slavili drugu poziciju.

Napred Voša: Kako ti se čini da ćeš sa tridesetpet godina života ostvariti pravo na penziju?

Lovrić: Ne znam da li ću je ostvariti, jer za sve ovo vreme koliko igram fudbal nije bilo uplaćivanja staža. Ne znam kako će to izgledati i dosta razmišljam o tome.

Napred Voša: Jel imaš malo tu paniku?

Lovrić: Da, imam. Nisam toliko razmišljao dok sam bio mlađi. Međutim, sada sam već došao u godine i period gde moram da razmišljam šta i kako dalje. Nadam se da ću taj svoj cilj i plan ostvariti i da ću nakon fudbalske karijere ostati u fudbalu.

Napred Voša: Da možeš da kreneš sa svojim životom ispočetka, da li bi neke stvari menjao, ili smatraš da si u pravim momentima uradio ono što je trebalo da uradiš?

Lovrić: Imao sam i dobre i loše stvari u životu i sigurno da bih pokušao neke od odluka da ispravim, ali globalno gledano zadovoljan sam svojom karijerom i još samo kad bi mi se posrećilo da odem u inostranstvo da naplatim sav svoj trud i cilj bi mi se ostvario u potpunosti. Svestan sam ipak da je za tako nešto ipak neophodno dosta sreće i potrebno je biti na pravom mestu u pravo vreme.

Napred Voša: Mi ti u ime redakcije od srca to želimo i konstatatujemo da si zaista bio zahvalan sagovornik.

Lovrić: Hvala i vama, bilo mi je zadovoljstvo da se družim u ovom nedeljnom popodnevu.

 

video01  DARKO LOVRIĆ   |  video02  DARKO LOVRIĆ   |  video03  DARKO LOVRIĆ   | 

 

Stoik
Autor teksta: Stoik
Glavni urednik sajta, administrator foruma, fotoreporter, izveštač.

Srodni Članci
2010.
  • 17 februar 2010
  • Pisao: Stoik
Lovrić na pragu prelaska u Banants

Darko Lovrić po svoj prilici karijeru nastavlja u Banantsu. Defanzivac Novosađana Darko Lovrić se, uprkos produženja ugovora sa Vojvodinom do kraja ove...

Arhiva tekstova

December 2017
Mo Tu We Th Fr Sa Su
27 28 29 30 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
white_user.png

Aktivnost na forumu

Utakmice FK Vojvodina u Superligi (24)
Šta ih briga. Ionako je liga toliko neizvesna i uzbudljiva da se...
Stoik > 15.12.2017 1:35:15

Trener (394)
:smejanje: Mi nismo uspeli da pogodimo prazan...
soderstorm > 9.12.2017 8:34:09

Razni novinski tekstovi, intervjui, televizija... (4017)
Možda i bitnije, Amanović i Krnić su definitivno potvrdili koliko nisko...
soderstorm > 9.12.2017 7:23:09

IN MEMORIAM (166)
http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html%3A699168-IN-MEMORIAM-Radomir-Krstic [quote="Večernje novosti">IN MEMORIAM: Radomir Krstić S.Bajić | 03. decembar 2017. 16:14...
Stoik > 3.12.2017 14:48:03

РАСПАД - Куд плови овај брод ? (233)
Šta da očekujemo? Šta bi inače moglo da se očekuje nakon ovoga...?...
Stoik > 1.12.2017 4:03:01

white_user.png

Trenutna poseta



Trenutno je prisutno gostiju: 12 , registrovanih članova: 0

 

CIRKUS LIGA
Tema zabavnog karaktera
 

  Cirkus Superliga
 1.  Stoik
36
 2.  Soderstorm
33
 3.  Maticmatic
33
 4.  GUNNERS
32
 5.  Copke
29
  Prva Cirkus liga
 1.  Ober 34
 2.  Ans_filijala
32
 3.  Cirkusligas
23
 4.  Kladioničar
21
 5.  Maxa
15

 

Cirkus liga je takmičenje zabavnog karaktera u kome se pogađaju rezultati Jelen Superlige. U igri učestvuje maksimum tridesetdva igrača podeljenih u dve lige. Prvi i jedini uslov učestvovanja u takmičenju je otvaranje naloga na forumu, što se može učiniti u par jednostavnih koraka preko sledećeg linka - Registracija. Poslednji korak je prijava, što se može učiniti preko sledećeg linka - Prijava. O pravilima igre svi zainteresovani se mogu informisati u sledećem topiku na forumu - Pravila takmičenja Cirkus lige.

 

VESTI  |  TABELA CIRKUS SUPERLIGE  |  TABELA PRVE CIRKUS LIGE  |  REZULTATI CIRKUS KUPA 

PRIJAVA NOVIH TAKMIČARA  |  CIRKUS SUPERLIGA  |  PRVA CIRKUS LIGA CIRKUS KUP

 

Poslednje vesti:

 

FK Vojvodina će ove godine odbraniti osvojeni kup?

Da, ova generacija to može! - 22.2%
Nema šanse. - 77.8%
Ne znam - 0%

Ugkupno glasalo: 27
Glasanje u ovoj anketi je završeno aktivan: maj 11, 2015

01