Prijava Registracija

Pristupite svom nalogu

Pseudonim *
Lozinka *
Zapamti me

Napravite nalog

Da bi ste napravili vaš nalog polja označena sa zvezdicom (*) se moraju popuniti.
Ime *
Pseudonim *
Lozinka *
Potvrdite lozinku *
E-mail *
Potvrdite e-mail *

 silueta  O nama

 

Kastrat

0

Veličina teksta:

Eh, kada bi znali šta su mene prvo učili, i to još dok nogom nisam iš'o, ne bi mi verovali. U detinje dlanove bi mi stavljali zemlju ove ravnice, da je osetim, da je prigrlim. Kroz zrelo klasje žita pred žetvu bi me vodili da ga pomilujem, da ga zapamtim. U Tisi su me kupali, da je zavolim. Da gledam u nebo i čekam kišu. Kada sam odrastao, praštali bi mi padeže i pogrešno izgovorene očenaše, al' da ne znam sela i odžake Šajkaške naizust - nikada! Moji preci, paori, hlebotvorci, poštena čeljad ove ravnice, ljudi od obraza i ponosa, ljudi od čemera i tereta raznih fela. Dubinom otisaka soldatskih cokula na kućnim pragovima me zaveštali da volim nešto, prvim detinjim plačom vođen. Dadoše mi časno ime, časnu veru, ikonu i tropar porodičnog sveca i pustiše me u svet da se borim. Da se lomim. Da se saplićem i padam. Da se uzdižem i uspravljam. Da se ponosim vetrovima vojvođanskim i vetrenjačama njenim. Danas sam izgubio nekog u sebi, mislim da me Gardista napušta, da mi maše sa nekog dalekog perona na kome ga ostavljam da čeka neka druga vremena, neke druge ljude. Da čeka neke druge nas.

Više sam nemao nego što sam imao, ali to što imadoh sam zavoleo i evo sada u neke zrele godine vadim iz kofera zaborava. Ne dam ih, moji su, nema te sile da mi se uzmu. Voleo sam konje, danas ih volim. Koje dete ih nije volelo, takve nisam znao. Znate, volim naš grad, tu sam rođen, i rastao na ulicama njegovim. Ali moj otac je imao privilegiju da se rodi u sred Šajkaške, usred srca vojvođanske ravnice. Koliko je tek on mogao da voli konje. Pričao mi je o nekoj kobili koju je othranio još dok je ždrebe bila. Mater joj, mislim ždrebetovu su odveli cvrveno-armejci dok s hrlili na Berlin oktobra krajem drugog rata, svetskog. Osta u kući u Šijačkom šoru, koji danas nosi neko crveno ime, moja baba, moj otac sa sedam proleća u nogavicama i Mala. Tako je nazvao ždrebe. Njih dvoje nedoraslih ni do jasala. Ratne su godine bile, neću o njima - pisaću o njima. Vranim. Mnogo pre mog rođenja, otac je sve ređe posećivao rodni dom. Život je tako hteo, na druge strane ga vodio. Kada sam ja poodrastao, njihovu nečistu savest je ublažavao tako što je mene slao da budem uz babu i dedu. Sa ushićenjem bih čekao prve dane raspusta, voleo sam to prelepo mesto gde se Sunce rađalo iz blata, zorom, a u svitanje u isto uranjalo. Kobila iz očevog detinjstva je davno bila uginula, ali je sa sobom ostavila potomke. Ja sam pamtio neke, kroz maglu. Bili su to marveni konji kako su ih paori zvali, životinje radne i vredne, koje svog gospodara nikada ne bi ostavljale neobavljenog posla. Ranom zorom bi sa mojim stricem odlazili u atar, vraćali bi se u sumrak. Umorni dušom u nosu. On, moj stric, iako sam izmučen, nekim ritualom vođen, bi isprezao iz zaprege umorne životinje. Pomilovao bi ih ponaosob po vratu, a imao je kobilu i ždrepca, poljubio ih u čelo i odvodio do spremne slamene prostirke na zasluženi odmor. Sutrašnji dan bi donosio istu priču i isti napor. Čovek i životinja u istoj svakodnevnoj misiji, pognuti, trudbenički kodirani. Bila su to vremena dok su traktori bili avangarda. Bilo je to vreme konja.

I sve bi to godinama izgledalo gotovo isto da se o jednom raspustu ne sretoše moje oči sa očima jednog mladog ždrepca, ometa još. Bio je to potomak očeve ljubimice, ponosni graciotni Nonius. Zvali su ga Aga. Iako još ždreban pokazivao je neverovatnu izdržljivost. Moj deda se radovao novom grlu koji bi uskoro trebalo da zameni već oronulu kobilu - majku u zaprezi. Aga je bio vihorno brz, jogunast, i graciozan konj. Razlikovao se od ostalih, razlikovao se od njegovih prethodnika. Bio je svojstven i bio je moj. Visina, koja je bila karakteristika za negovu rasu je uslovljavala i široke sapi, ali on je bio skladno građen konj. Aga je bio rođeni sporstki šampion. Stric je brzo shvatio da od prezanja u zapregu neće biti ništa i da je bolje od malih nogu ga spremati za ono šta mu je priroda namenila. Veliku scenu i aplauze, divljenje, lovor počasti. Dedi se takva zamisao nikako nije dopadala, želeo je mladog pastuva da vidi u zaprezi. Verbalni rat u kući je počinjao a da to niko nije ni primećivao. Agina mladost nošena jogunastim ponašanjem je bila nepremostima prepreka na pomisao kako ukrotiti "vojvođanskog mustanga". Začudo, samo sam ja to mogao. Samo je meni dozvoljavao da ga pomilujem po njušci, potapšem po vratu i sapima, istimarim i zpregnem u sulke. Samo je meni upućivao onaj dugačak pogled tim prelepim konjskim očima duboko zavirujući u moju detinju čistotu. Znao sam da spavam u jaslama dok je on jeo, voleo sam njegovu blizinu. U njegovim nozdrvama sam osećao večitu akciju. Sanjao sam kako raširenih krila poput Pegaza jezdimo ravnicom. Kada je stasao, stric ga je kako kažu puštao u sulke. Na seoskom improviziranom hipodromu je pobedio već u prvoj trci. I u drugoj je pobedio. Pobeđivao je u svim narednim trkama. Aga je bio rođeni vođa, istinski šampion. Ljudi u selu su pričali samo o njemu, mom doratu Nonius rase. Vodili su ga po drugim hipodromima o seoskim slavama, ravnica je imala svog odnosno mog šampiona. Bio sam presrećan zbog njega. Ali Aga nije dozvoljavao da ga bilo ko hrani, timari, poji preže i pomiluje sem mene. Morao sam da se vratim kući, raspust je bio prošao.

Mnogo godina kasnije sam sklopio potonju priču. Kazali su mi da je dugo iščekivao mene na vratima štale, da je odbijao hranu, da je bivao sve više nervozan. Seoski kovač Đorđe, čika Đoka kako smo ga zvali, je prilikom potkivanja mog ljubmca prošao prilično loše. Aga ga je ugrizao za levo rame. To je prelilo čašu mog dede. Kao da je čekao da prelepa životinja napravi jedan gest neposlušnosti. Dželat je stigao zorom, odneo je sve snove jednog šampiona samo jednim potezom oštrice. Kastrirao ga je. Nebo se srušilo, ja sam to tada osećao. Aga je dugo bolovao, lečili su ga a meni je to ličilo na vrhunac malicioznosti. Tupim i nezainteresovanim pogledom je ispraćao svaki moj ulazak u štalu. Kada se konačno oporavio, prezali su ga u zapregu. Nije se bunio. Mnogo se udebljao, dobio je širinu, dobio je sapi pravog marvenog konja. Pričali su mi da je bio vredan i izdržljiv, da je bio radan i snažan. Taman onakav kakvog su želeli da naprave od njega. I uspeli su, Bog da im dušu 'prosti! Vojvođanska ravnica je ostala bez svog Pegaza, bez svog Rosinanta i svog Bukefala i Jabučila. Ostala je praznina u meni, niko me i ne pita za to. Zato je Gardista i otišao čekajući neke bolje od nas, a voleo bih da mi se bar on vrati. Konji jure, za dobrima se prašina diže. Prašina se i slegla, slava joj!

 

Autor teksta: Gardista
Kolumnista.

Srodni Članci
Gardista
  • 31 decembar 2012
  • Pisao: Gardista
A cappella

Svima onima koji nisu u prilici da zbog daljine osete i petu dimenziju sa našeg Karađorđa, a zdušno su sa nama. A cappella Klodin je bila pirgava oko...

Gardista
  • 19 septembar 2011
  • Pisao: Gardista
Žare

Leta '77, onog leta kada smo uzeli Srednjeevropski kup, našem gradu se opet dogodio fudbal. Kao da je samo to trebalo nama novosadskim klincima da...

Arhiva tekstova

August 2017
Mo Tu We Th Fr Sa Su
31 1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31 1 2 3
white_user.png

Aktivnost na forumu

Razni novinski tekstovi, intervjui, televizija... (4003)
Eh, misliš da se to zaslužuje jednim tekstom? Potrebno je mnogo više...
Stoik > 18.08.2017 11:31:18

Kroz hodnike vremena (615)
Obaveštavam vas sve da će do kraja godine trenutni izgled sajta ostati...
nomad > 16.08.2017 18:16:16

РАСПАД - Куд плови овај брод ? (218)
15.12.2014. http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:524510-Bivsa-uprava-Vojvodine-Cela-fudbalska-Srbija-prica-da-je-klub-postao-Zvezdina-filijala-sledece-sezone-sigurno-nema-Evrope - Cela fudbalska Srbija priča da je Vojvodina postala filijala...
Stoik > 15.08.2017 6:23:15

Utakmice FK Vojvodina u Superligi (7)
Kul... Pritisak je izvršen i ajd sad da vidimo da li Mažić...
Stoik > 14.08.2017 5:06:14

Вести и глупости са сајта http://www.fkvojvodina.rs (1492)
Sve je lepo dok se ne priča o njihovoj odgovornosti, pa zato......
Stoik > 14.08.2017 5:03:14

white_user.png

Trenutna poseta



Trenutno je prisutno gostiju: 9 , registrovanih članova: 0

 

CIRKUS LIGA
Tema zabavnog karaktera
 

  Cirkus Superliga
 1.  Stoik
36
 2.  Soderstorm
33
 3.  Maticmatic
33
 4.  GUNNERS
32
 5.  Copke
29
  Prva Cirkus liga
 1.  Ober 34
 2.  Ans_filijala
32
 3.  Cirkusligas
23
 4.  Kladioničar
21
 5.  Maxa
15

 

Cirkus liga je takmičenje zabavnog karaktera u kome se pogađaju rezultati Jelen Superlige. U igri učestvuje maksimum tridesetdva igrača podeljenih u dve lige. Prvi i jedini uslov učestvovanja u takmičenju je otvaranje naloga na forumu, što se može učiniti u par jednostavnih koraka preko sledećeg linka - Registracija. Poslednji korak je prijava, što se može učiniti preko sledećeg linka - Prijava. O pravilima igre svi zainteresovani se mogu informisati u sledećem topiku na forumu - Pravila takmičenja Cirkus lige.

 

VESTI  |  TABELA CIRKUS SUPERLIGE  |  TABELA PRVE CIRKUS LIGE  |  REZULTATI CIRKUS KUPA 

PRIJAVA NOVIH TAKMIČARA  |  CIRKUS SUPERLIGA  |  PRVA CIRKUS LIGA CIRKUS KUP

 

Poslednje vesti:

 

FK Vojvodina će ove godine odbraniti osvojeni kup?

Da, ova generacija to može! - 22.2%
Nema šanse. - 77.8%
Ne znam - 0%

Ugkupno glasalo: 27
Glasanje u ovoj anketi je završeno aktivan: maj 11, 2015

01